Putanja: Naslovna » Blog » Tahikardija – kako usporiti ubrzane otkucaje srca?

Tahikardija – kako usporiti ubrzane otkucaje srca?

Kako je tahikardija rasprostranjena u svakom starosnom dobu, rešili smo da vam u ovom blogu iznesemo sve što bi vas zanimalo o toj bolesti srca. Počev od samog objašnjenja bolesti, simptoma, uzroka, preko preventive, i najzad do samog lečenja.

Šta je tahikardija?

Tahikardija, takođe nazvana tahiaritmijom, predstavlja otkucavanje srca koje premašuje normalan broj otkucaja u trenutku odmora. O tahikardiji možemo govoriti ukoliko srce kod odraslih broji više od 100 otkucaja u minutu. Ubrzani otkucaji srca mogu se smatrati:

  • normalnim – kao što je to slučaj kod vežbanja
  • abnormalnim – ukoliko zaista postoji neki problem sa srcem (nedostatak kiseonika ili krvi, različita oštećenja)

Gornja granica normalnog otkucavanja srca zasnovana je na starosnom dobu, stoga njen iznos je različit u zavisnosti od godina starosti:

  • 1 – 2 dana * 159 otkucaja u minutu
  • 3 – 6 dana * 166 otkucaja
  • 1 – 3 nedelje * 182 otkucaja
  • 1 – 2 meseca * 179 otkucaja
  • 3 – 5 meseci * 186 otkucaja
  • 6 – 11 meseci * 169 otkucaja
  • 1 – 2 godine * 151 otkucaj
  • 3 – 4 godine * 137 otkucaja
  • 5 – 7 godina * 133 otkucaja
  • 8 – 11 godina * 130 otkucaja
  • 12 – 15 godina * 119 otkucaja
  • Iznad 15 godina * 100 otkucaja

Ubrzano otkucavanje srca dovodi do:

  1. manjka krvotoka u srcu i ostatku tela
  2. prirodne potrebe srca za kiseonikom usled pojačanog rada

Pored svega ovoga, u davanju dijagnoze treba razmotriti i sledeće stvari:

  1. da li je u pitanju osoba nižeg rasta? – broj otkucaja kod njih je prirodno povećan
  2. pol pacijenta – žene takođe imaju malo pojačano otkucavanje
  3. ne mora da znači da je svako ubrzano lupanje srca znak da imate tahikardiju

Tahikardija – uzroci

Uzroci su brojni, i ovde ćemo nabrojati samo neke koji su učestaliji i prisutniji:

  • strah
  • vežbanje
  • groznica
  • bol
  • infekcija
  • anemija
  • korišćenje psihoaktivnih supstanci
  • marihuana
  • alkohol
  • kofein
  • stres
  • anksioznost
  • nikotin
  • nizak krvni pritisak
  • reakcija na neke lekove

Simptomi tahikardije

Tahikardija se tek otkrije u okviru lekarskog pregleda. Međutim, sledeći simptomi su mogući:

  • ubrzani otkucaji srca
  • brzo zamaranje
  • osećaj nesvestice i vrtoglavice
  • nizak krvni pritisak
  • lupanje srca
  • kratak dah
  • gušenje i nedostatak vazduha
  • osećaj iznenadne slabosti

Vrste tahikardije

Vrste tahikardije ćemo komentarisati po učestalosti, i za svaku ćemo dati neke tipične simptome i uzroke koje obuhvata.

  1. Sinusna tahikardija

Tačno je da kod ovog tipa tahikardije srce kuca ubrzano, ali je sve ostalo u suštini normalno. Sinusna tahikardija obično nastaje:

  • kada padne nivo kiseonika u krvi
  • usled fizičkog napora
  • usled anemije
  • kad smo bolesni
  • imamo osećaj anksioznosti i straha
  • pijemo neke jake lekove

Tada je sama tahikardija uzrok neke određene bolesti.

  1. Ventrikularna tahikardija

Ovaj tip nastaje u srčanim komorama i predstavlja vrlo opasno stanje koje može čak da  dovede do ventrikularne fibrilacije, asistolije i iznenadne smrti. Ventrikularna tahikardija koja traje više od 30 sekundi prethodi srčanom udaru i zahteva hitno lečenje. Tokom ove tahikardije, srce kuce od 120 d0 200 puta u minutu.

U slučaju ove tahikardije, terapija se zasniva na konzumiranju antiaritmika, a ako pacijent ne reaguje, onda se mora odraditi električna kardioverzija.

  1. Supraventrikularna tahikardija

U okviru ove tahikardije, impulsi kreću od gornje srčane pretkomore. U pitanju je brz srčani ritam koji je kratkog daha, započinje i završava se naglo.

Kod ove tahikardije, broj otkucaja je od 150 do 220  u minuti.

Ova tahikardija ne predstavlja nikakav problem zdravim osobama. Jedino što je nepodnošljivo jeste taj nelagodni osećaj – naglo preznojavanje, lupanje srca, osećaj vrtoglavice.

U terapiji, kod ove tahikardije primenjuju se anti aritmici. Ukoliko se desi da pacijent ne reaguje na terapiju, potrebno je uraditi konverziju srčanog ritma. Ako napadi nastave da se pojavljuju i pored lečenja lekovima, u praksi se često primenjuje radiofrekventna ablacija.

Prevencija

Sve preventivne mere tahikardije podrazumevaju neke od najuopštenijih saveta za zdrav i skladan život. Uostalom, nema nekih pravila za regulisanje ubrzanog rada srca, samo treba obratiti pažnju na stvari koje unosimo i ne unosimo u svoj organizam, kao i na neke mentalne mere. U nastavku možete otkriti vidove prevencije:

  • redukujte ishranu, potrudite se da jedete što više neprerađenih namirnica.
  • ostavite cigare, alkohol, kofein i psihoaktivne supstance
  • redovno vežbajte i budite fizički aktivni svakodnevno
  • izbegavajte stresne situacije
  • potrudite se da ravnomerno i smireno dišete u trenucima straha ili anksioznosti

Kako lečiti tahikardiju?

Cilj lečenja tahikardije je da se uspori ubrzani rad srca, da se umanje dalji napadi i da se smanji svaki rizik od komplikacija. U svakom slučaju, najbolje je tretirati sam uzrok tahikardije, ali ukoliko se uzrok ne ustanovi, mogu se primeniti najrazličitije terapije kako bi se odredila adekvatna.

Lekovi koji se obično koriste za suzbijanje tahikardije i uspostavljanje normalnog otkucaja srca:

  • antiaritmička injekcija
  • antiaritmijski lekovi kao što su flekanid i propafenon
  • beta blokatori

Ovi načini lečenja mogu uraditi sledeće stvari:

  • da uspostave normalan srčani ritam
  • da kontrolišu rad srca
  • da kontrolišu stopu otkucaja srca

*Kardioverzija

Jedan od najboljih i najuspešnijih načina lečenja tahikardije jeste eektrična kardioverzija. Ova kardioverzija zasniva se na upotrebi električnog šoka preko elektroda koje se postavljaju na grudni koš bolesnika.

  • jedna elektroda se postavi kod dela gde je vrh srca
  • druga na gornji desni deo grudnog koša

Stoga, primenom električnog šoka jednosmerne struje može da se redukuje ubrzani rad srca i najzad prekine tahikardija ili tahiaritmija.

Nešto važno za kraj

Razmišljajte na vreme i svom zdravlju, ne zapostavljajte svoj organizam i svoju psihu.

Što se hrane tiče izbegavajte masno prezačinjeno, presoljeno i budite umereni u svemu što pojedete. Preporučljivo je da se jedu nemasni mesni proizvodi poput piletine, ribe, pa i morskih plodova.

Pored ovih stvari, možete jesti namirnice bogate Omega-3 masnim kiselinama (semenke, orahe, bademe) koji vam mogu doći kao dobra zamena za svakodnevne grickalice.

Biljna vlakna su takođe preporučljiva (voće, povrće i integralne žitarice).

Jedite po par puta dnevno i zaboravite na svakodnevni stres i napor. Imajte kontrolu nad svojim telom i umom.