Srčana oboljenja

SRČANA OBOLJENJA SU U SVE VEĆEM PORASTU POSLEDNJIH DECENIJA.
TAJ PORAST REGISTRUJE SE KAKO U RAZVIJENIM ZEMLJAMA SVETA TAKO I KOD NAS.
NEKA SRČANA OBOLJENJA U SAVREMENOJ KARDIOLOGIJI POPRIMAJU EPIDEMIJSKE RAZMERE.

Putanja: Naslovna » Srčana oboljenja

Koronarna bolest

Koronarna bolest je najveći uzrok smrtnosti i invalidnosti savremenog čoveka. To je vodeći problem zdravsvenih službi visoko razvijenih zemalja sveta. Najefikasniji oblik borbe protiv ove bolesti je njeno poznavanje. Način nastanka bolesti, prevencija, klinička slika i adekvatna terapija moraju biti dobro proučeni.

Koronarna bolest je multifaktorijalna bolest. U njenom nastanku više faktora igra značajnu ulogu. To su: nasleđe, način života, ishrana, psihički stres, fizička neaktivnost i pušenje. Patogenetski gledano, koronarma bolest je lipidopatija. Ključnu ulogu igra hiperholesterolemija.Pušenje, hioertenzija, gojaznost i ostali faktori doprinose njenoj pojavi. Osnovni supstrat koji dovodi do koronarne bolesti je aterom u zidu krvnog suda. Aterom je često praćen rupturom i posledičnom trombozom.

Ishemijska bolest srca je najčešći uzrok smrtnosti i invalidnosti savremenog čoveka, posebno u njegovoj visokoproduktivnoj fazi. Ishemijska bolest srca je vodeći problem zdravstvene službe savremenog sveta.
I u našoj zemlji je ishemijska bolest srca najčešći uzrok smrtnosti poslednjih 40 godina.

Najefikasniji oblik borbe je poznavanje etiologije, odnosno prevencije, kliničke slike bolesti i racionalne primene metoda ispitivanja i adekvatnih oblika terapije. Koronarna bolest je multifaktorijalna bolest u čijem nastanku značajnu ulogu igra više faktora, a to su nasleđe, način života odnosno ishrana i navike u vidu pušenja, psihičkog stresa i fizičke neaktivnosti.

U patogenetskom smislu koronarna bolest je lipidopatija u čijem nastanku ključnu ulogu igra hiperholesterolemija, a pušenje, hipertenzija i brojni ostali faktori doprinose njenoj pojavi.

Gojaznost

Gojaznost je masovan fenomen populacije. Raširen je zahvaljujući zapadnom načinu ishrane. Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom od koronarne bolesti. Ona predstavlja nezavistan faktor rizika za koronarnu bolest. Gojaznost abdominalnog (centralnog) tipa jeste posebno visok rizik. Ovaj tip gojaznosti je povezan sa poremećajem metabolizma lipoproteina i ugljenih hidrata.

 

Hipertenzija, sistolna i dijastolna, povećava rizik od koronarne bolesti, Istraživanja pokazuju da hipertenzija sa godinama nije neizbežna posledica. Većina osoba sa dijagnostikovanom hipertenzijom ne menja način života u dovoljnoj meri. Postoji nekoliko najznačajnijih faktora za pojavu hipertenzije. To su sledeći: gojaznost, fizička neaktivnost, visok unos alkohola i soli, nizak unos kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Kod žena to je uzimanje kontraceptivnih pilula.

Pušenje

Pušenje duvana ima veliki značaj u nastanku kliničkih manifestacija koronarne bolesti. Takođe, ima veliki uticaj u slučaju naprasne smrti kod već prisutne koronarne ateroskleroze uzrokovane hiperholesterolemijom. U ovim okolnostima važniji je broj popušenih cigareta od dužine pušačkog staža. Mehanizmi dejstva duvanskog dima na povišeni rizik od koronarne bolesti su višestruki. U sekundarnoj prevenciji ponovne pojave infarkta srca najvažnija je uloga pušenja.

Nedovoljna fizička aktivnost doprinosi povećanju rizika za koronarnu bolest.
Važu ulogu igra i psihosocijalni stres. Kod žena je menopauza povezana sa porastom rizika zbog pada estrogena u krvi.

Srčana slabost

To je bolest koja predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema savremenog sveta. Ona poprima epidemijske razmere. Preko 15 miliona ljudi u svetu boluje od srčane slabosti. Kod ovih pacijenata je značajno skraćen radni i životni vek, a veliki su troškovi lečenja. Visok je procenat smrtnosti od ove bolesti. Savremene dijagnostičke metode omogućuju njeno rano otkrivanje.
Studije su pokazale da su najčešći uzroci srčane slabosti hipertenzija i ishemijska bolest srca.

Poremećaji ritma

Podmukla opasnost za rad srca su poremećaji ritma. Poslednjih godina saznanja o mehanizmima njihovog nastanka su znatno uznapredovala. Ova saznanja daju novu dimenziju u terapiji ovih poremećaja. Najveći doprinos tome je napredak elektrofiziologije.

Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj ritma. Često je udružena sa drugim bolestima srca. Znatan broj bolesnika međutim nema dokazanu srčanu bolest. Ovaj poremećaj ritma može uzrokovati srčanu slabost, infarkt srca, sinkope i anginu. Atriijalna fibrilacija može biti podsticajni mehanizam za nastanak malignih poremećaja ritma.

 

Podaci nekih studija pokazuju da su  ishemijska bolesti srca i hipertenzija najznačajniji  i najčešći uzroci srčane slabosti.
Jedna podmukla opasnost za rad srca je poremećaj srčanog ritma. U poslednjim godinama naša saznanja o mehanizmima poremećaja srčanog ritma su uznapredovala i dala novu dimenziju u razvoju i primeni terapije za ove poremećaje.

Napredak elektrofiziologije je u značajnoj meri doprineo ovim saznanjima. Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj ritma i često je udružena sa drugim srčanim bolestima, ali znatan broj bolesnika nema dokazanu srčanu bolest. Atrijalna fibrilacija može uzrokovati srčanu slabost, sinkope, anginu, infarkt miokarda, a može biti i podsticajni mehanizam za maligne poremećaje ritma.

© Sva prava zadržana - Kardiovita | Created by Digital Circle - Izrada logoa