Srčana oboljenja

Srčana oboljenja su u sve većem porastu kako u razvijenim zemljama sveta tako i kod nas.
Neka oboljenja u savremenoj kardiologiji poprimaju epidemijske razmere.

Putanja: Naslovna » Srčana oboljenja

Ishemijska bolest srca je najčešći uzrok smrtnosti i invalidnosti savremenog čoveka, posebno u njegovoj visokoproduktivnoj fazi. Ishemijska bolest srca je vodeći problem zdravstvene službe savremenog sveta.
I u našoj zemlji je ishemijska bolest srca najčešći uzrok smrtnosti poslednjih 40 godina.

Najefikasniji oblik borbe je poznavanje etiologije, odnosno prevencije, kliničke slike bolesti i racionalne primene metoda ispitivanja i adekvatnih oblika terapije. Koronarna bolest je multifaktorijalna bolest u čijem nastanku značajnu ulogu igra više faktora, a to su nasleđe, način života odnosno ishrana i navike u vidu pušenja, psihičkog stresa i fizičke neaktivnosti.

U patogenetskom smislu koronarna bolest je lipidopatija u čijem nastanku ključnu ulogu igra hiperholesterolemija, a pušenje, hipertenzija i brojni ostali faktori doprinose njenoj pojavi.

Gojaznost

Gojaznost predstavlja masovan fenomen populacija koje su, u toku nekoliko uzastopnih generacija na zapadnom načinu ishrane i onih poulacija koje napuštaju tradicionalni i usvajaju savremeni način ishrane. Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom od koronarne bolesti.

Gojaznost abdominalnog tipa predstavlja posebno visok rizik od koronarne bolesti i povezana jesa poremećajem metabolizma lipoproteina i ugljenih hidrata.

Hipertenzija povećava rizik od koronarne bolesti. Veliki broj istraživanja je pokazao da većina osoba sa dijagnostikovanom hipertenzijom ne menja način života u dovoljnoj meri koja je potrebna za smanjenje krvnog pritiska.
Najznačajniji faktori za pojavu hipertenzije su-gojaznost, fizička neaktivnost,visok unos alkohola i soli, nizak unos kalijuma, magnezijuma i kalcijuma i uzimanje kontraceptivnih pilula kod žena.

Pušenje

Pušenje ima veliki značaj u nastanku kliničkih manifestacije koronarne bolesti i naprasne smrti u uslovima prisutne koronarne ateroskleroze uzrokovane hiperholesterolemijom. Brojnim istraživanjima je dokazano da fizička neaktivnost doprinosi povećanju rizika jer podstiče pojavu energetskog suficita, povećanje koncentracije aterogenih lipoproteina, poremećej glikoregulacije,smanjenje fibrinolize, porast agregacije itd. Smatra se takođe da psihosocijalni stres igra ulogu u pojavi koronarne bolesti. Kod žena menopauza je povezana sa porastom rizika od koronarne bolesti zbog pada estrogena u krvi.

Srčana slabost je bolest koja predstavlja jedan od najvećih problema savremenog sveta kako zbog epidemioloških razmera, čestih hospitalizacija, velikih troškova lečenja tako i zbog znatnog skraćenja životnog i radnog veka pacijenata sa ovom bolešću.
Preko 15 miliona ljudi u svetu boluje od srčane slabosti, a visok je i procenat smrtnosti od ove bolesti.
Savremene dijagnostičke metode omogućavaju rano otkrivanje bolesti, njenih patofizioloških mehanizama, toka i efekta terapijskih mera, a sve to utiče na njenu prognozu. Srčana slabost je značajan zdravstveni problem, a kada se simptomi bolesti pojave bolest je već uznapredovala.

Podaci nekih studija pokazuju da su  ishemijska bolesti srca i hipertenzija najznačajniji  i najčešći uzroci srčane slabosti.
Jedna podmukla opasnost za rad srca je poremećaj srčanog ritma. U poslednjim godinama naša saznanja o mehanizmima poremećaja srčanog ritma su uznapredovala i dala novu dimenziju u razvoju i primeni terapije za ove poremećaje.

Napredak elektrofiziologije je u značajnoj meri doprineo ovim saznanjima. Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj ritma i često je udružena sa drugim srčanim bolestima, ali znatan broj bolesnika nema dokazanu srčanu bolest. Atrijalna fibrilacija može uzrokovati srčanu slabost, sinkope, anginu, infarkt miokarda, a može biti i podsticajni mehanizam za maligne poremećaje ritma.