Srčana oboljenja kod žena

Najčešći uzrok smrtnosti kod žena su srčana oboljenja. i pored toga, žene više brinu o karcinomu dojke nego o srčanim oboljenjima.
Često su nesvesne učestalosti, posledica i smrtnosti srčanih oboljenja. Kod žena, srčana oboljenja se mogu manifestovati drugačije u odnosu na muškarce. Često se javljaju kod starijih žena sa pridruženim oboljenjima. Komorbiditeti (pridružena oboljenja) čine dijagnostiku i terapiju težom i komplikovanijom.

Putanja: Naslovna » Srčana oboljenja kod žena

Žene i muškarci se razlikuju samo u jednom hromozomu. Razlika u odnosu na zdravlje i pojavu bolesti je ogromna. Odavno je kliničarima poznato da su žene u reproduktivnom periodu zaštićene od ishemijske bolseti srca. Ta zaštitna moć je pripisana hormonu estrogenu.
Verodostojnost ove povezanosti je neosporna. Gonadalni hormoni su fundamentalni za razvoj ateroskleroze. Međutim, eksperimentalne studije nisu dokazale korisnost primene estrogenima u terapiji. U primarnoj i sekundarnoj prevenciji vaskularnih oboljenja kod oba pola, terapija estrogenima nije dala rezultate.
Za sada nije indikovana primena estrogena u prevenciji ni u lečenju procesa ateroskleroze.

Razlika između muškaraca i žena u pogledu procesa ateroskleroze nije ograničena samo gonadalnim hormonima. Istraživanja su pokazala fundamentalne razlike u mehanizmu nastanka bolesti kod muškaraca i žena. Genetske razlike govore u prilog tome da genetska podloga za srčana oboljenja varira u odnosu na pol. Ove razlike se manifestuju u fiziologiji samog procesa ateroskleroze. Estrogen indukuje koronarnu vazodilataciju, odnosno širenje krvnih sudova. Koronarna tromboza je najčešći uzrok infarkta miokarda kod oba pola. Kod žena je pak 2x češći uzrok erozija plaka nego kod muškaraca. Ruptura plaka je učestaliji uzrok kod muškaraca. Žene su starije u periodu pojave srčanih oboljenja. Ta činjenica doprinosi da su lečenje i oporavak komplikovaniji kod žena.

Faktori rizika za srčana oboljenja kod žena

Diabetes mellitus

Dijabetes značajno povećava smrtnost od infarkta miokarda kod žena u odnosu na muškarce. Ova činjenica kompletno eliminiše “prednost” žena. Studije su pokazale da je rizik pojave fatalnog ishemijskog oboljenja srca veći kod žena za 50% u odnosu na muškarce.
Razlog ove značajne razlike muškaraca i žena je multifaktorijalan. Naime, kod žena je prisutniji faktor upale i difuznija ateroksleroza koronarnih arterija. Takođe, značajnija je bolest malih krvnih sudova kod žena. Terapija dijabetesa je češć e manje agresivna.

Tip II dijabetesa je povezan sa faktorima rizika. Ti faktori su sledeći: gojaznost, abdominalni tip gojaznosti, hipertenzija, dislipidemija, inzulinska rezistencija. Svi ovi faktori čine sindrom koji se naziva metabolički sindrom. Povezan je sa većim rizikom od pojave srčanih oboljenja.
Kod žena je gojaznost i abdominalni tip gojaznosti nezavistan faktor rizika za promene na koronarnim aretrijama.
Dijabetes je takođe povezan sa endotelnom disfunkcijom . Istraživanja su pokazala da intenzivna terapija dijabetesa značajno smanjuje kardiovaskularni rizik kod žena i muškaraca mlađih od 40 godina.

Hipertenzija

Više od 25 miliona žena u Americi ima hipertenziju. Kardiovaskularni rizik povezan sa hipertenzijom kod žena raste sa godinama starosti. Zbog dugovečosti žena, u opštoj populaciji je više žena nego muškaraca obolelih od hipertenzije.
Čak i granična ili srednje teška hipertenzija uzrokuje dijastolnu disfunkciju i više kardiovaskularnih komplikacija kod žena u odnosu na muškarce.
Hipertenzija je u signifikantnoj korelaciji sa pojavom inzulta, hipertrofije leve komore i dijastolne srčane slabosti.
Nefarmakološke mere (dijeta, fizička aktivnost) uspešno smanjuju povišen pritisak kod žena.
Ukoliko ove mere nisu dovoljne, potrebno je započeti farmakološku terapiju hipertenzije. Jasno je da terapija hipertenzije mora biti jednako agresivna kod muškaraca I žena. Lek izbora može biti različit u zavisnosti od pola.

Nikotin

Pušenje duvana indukuje vaskularnu trombozu. Kombinacija faktora kao što su ateroskleroza i vaskularna tromboza odgovorna je za veći rizik od pojave infarkta srca. Naime, 6 do 8 puta je veći rizik od infarkta srca kod žena pušača u odnosu na nepušače. Slično je i sa rizikom od pojave inzulta kod žena pušača. Kombinacija pušenja i uzimanja oralnih kontraceptiva znatno povećava rizik od arterijske tromboze.
Nikotin iz cigareta ima antiestrogeni efekat i potpomaže nastanak dislipidemije. Na taj način žene gube svoju prirodnu zaštitu od aterosklerotskih vaskularnih oboljenja.
Pušenje je naročito štetno kod mlađih žena (mlađih od 60 godina). Kod ove grupe žena povećava rizik za ishemijska srčana oboljenja za 60% u odnosu na muškarce.

Lipidi

Lipidni status kod žena je pod uticajem hormonalnog statusa i menja se tokom života. Mlađe žene imaju niže vrednosti LDL(” lošeg holesterola” ) i više vrednosti HDL ( “dobrog holesterola” ) u odnosu na muškarce iste dobi.
Sa godinama starosti kod žena povećava se nivo LDL holesterola, a smanjuje nivo HDL holesterola i tako povećava rizik za pojavu srčanih oboljenja. Kod mlađih žena učestalost hiperholesterolemije je manja u odnosu na muškarce, dok je kod žena preko 65 godina srednji LDL holesterol veći nego kod muškaraca.

Trigliceridi su nezavistan faktor rizika za srčana oboljenja, naročito kod starijih žena. Hipertrigliceridemija i nizak nivo HDL su značajniji faktori rizika kod žena nego kod muškaraca. Komponente LDL holesterola, apolipoprotein(a) i apolipoprotein B-100 su takođe povezani sa povećanim rizikom za kardiovaskularna oboljenja kod žena. Modifikacija visoko rizičnog lipidnog statusa je povezana sa promenom načina života. Izmenjen stil života podrazumeva specijalan način ishrane, redovnu fizičku aktivnost i ostavljanje cigareta.

Estrogen

Prisustvo estrogena kod žena je faktor zaštite od neželjenih kardiovaskularnih događaja. Žene sa ranom menopauzom imaju 2 godine manju očekivanu dužinu života u odnosu na žene sa normalnom ili kasnom menopauzom. Mnoge studije su ispitivale efekat hormonske terapije u postmenopauzi kao preventivnu meru kardiovaskularnih događaja.
Međutim, studije, suprotno očekivanjima, nisu potvrdile ovu hipotezu.
Rezultati ovih studija čak pokazuju povećan kardiovaskularni rizik u prvoj godini nakon započinjanja terapije. Povećan je i rizik od karcinoma dojke, tromboembolije i inzulta.

Estrogen povećava nivo fibrinogena . To objašnjava povećan rizik od vaskularnih tromboza povezan sa terapijom estrogenima. Terapija estrogenima je povezana sa značajnom promenom u faktorima rizika za srčana oboljenja. To su sledeći faktori: smanjenje LDL frakcije, povećanje HDL frakcije, poboljšanje tolerancije glukoze, gubitak na težini i smanjenje obima struka.
Mnoga pitanja oko dejstva estrogena ostaju i dalje nerazjašnjena. Estrogeni dovode do direktne vazodilatacije krvnih sudova. Proces se dešava putem alfa i beta receptora u zidu krvnog suda.
Vazodilatacija se postiže i aktivacijom sinteze nitro oksida u endotelnim ćelijama.
Istraživanja nisu potrvdila hipotezu da će davanje egzogenog estrogena kod postmenopauzalnih žena smanjiti kardiovaskularni rizik.
U ovom trenutku, hormonalna terapija estrogenima nema mesto u prevenciji srčanih oboljenja kod žena.

Gojaznost

Gojaznost je epidemija svetskih razmera te jedna trećina žena u Americi je klasifikovana kao gojazna.
Razne studije su potvrdile tezu da je 7 puta veći rizik od srčanih oboljenja kod gojaznih žena.
Takođe gojaznost je povezana sa povećanim CRP-om ( C reaktivni protein) naročito kod žena. Kombinacija gojaznosti i diabetesa je naročito rizična kod žena.

Abdominalni tip gojaznosti je značajan prediktor diabetes mellitusa tip II, hipertenzije, hipertrigliceridemije te je kao takav faktor rizika za srčana oboljenja.

Fizička aktivnost

Fizička neaktivnost je češća pojava kod žena nego kod muškaraca. Postoji jasna povezanost između fizičke aktivnosti i koronarnih događaja kod žena.

Efeket fizičke aktivnosti je da poveća HD holesterol kao i da indukuje smanjenje telesne težine.

Psihosocijalni faktor

Istraživanja su pokazala da psihosocijalni faktori imaju značajan uticaj na pojavu ishemijskih srčanih oboljenja.
Stres, negativne emocije, kao i stanja anksioznosti i depresije su u značajnijoj korelaciji sa rizikom od srčanih oboljenja kod žena nego kod muškaraca. Kombinacija stresa na poslu i stresova u porodici je povezana sa značajnijom pojavom srčanih oboljenja kod žena.

Kako žene mogu preventirati srčana oboljenja?

Većina žena uopšte nije svesna koliko ima prisutnih faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja.
Edukacija žena i rana prevencija su jako značajni faktori. Identifikacija faktora rizika te adekvatna terapija hipertenzije i dislipidemije su imperativ.

Ostavljanje cigareta treba savetovati svakoj ženi, nezavisno od profila rizika.

Značajna je rana identifikacija netolerancije na glukozu, abdominalne gojaznosti i metaboličkog sindroma kada je potrebno preduzeti energične mere u promeni načina života. Kod žena sa povišenim rizikom kao preventivna terapija savetuju se niske doze Aspirina.

Treba insistirati na promeni stila života koja uključuje izmenjen režim ishrane (dijeta sa malo masnoća), fizička aktivnost i postizanje idealnog BMI (body mass index- odnos telesne težine i visine) te ostavljanje cigareta.