PRIMARNA PREVENCIJA

Jasno je da postoji stroga povezanost između koncentracije holesterola i rizika za nastajanje ishemijske bolesti srca.
Porast ukupnog holesterola za 1% je udružen sa 2-3% povećanim rizikom za nastanak ishemijske bolesti srca. Jako je bitan odnos između ukupnog i HDL holesterola i poželjno je da ta vrednost bude ispod 5. HDL holesterol u plazmi se snižava pušenjem, gojaznošću i fizičkom neaktivnošću.

Prema najnovijim preporukama smatra se da je cilj da vrednosti HDL budu ≥ 1,03 mmol/l za muškarce i za žene ≥ 1,29 mmol/l. Vrednosti LDL kod bolesnika bez faktora rizika treba da su < 3 mmol/l, a vrednosti ukupnog holesterola < 5 mmol/l, kod bolesnika sa rizikom LDL treba da je < 2,5 mmol/l, a vrednosti ukupnog holesterola < 4,5 mmol/l, dok kod bolesnika sa izrazito povišenim rizikom vrednosti LDL treba da su < 2,0 mmol/l, a ukupni holesterol < 4,0 mmol/l. Vrednosti triglicerida treba da su < 1,7 mmol/l.

Pušenje cigareta je jasno povezano sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja.
Naime, pušači imaju 70% veći godišnji rizik da umru od koronarne bolesti i više od 2 puta veći godišnji rizik da umru od iznenadne srčane smrti. Čak se smatra da postoji dozno zavistan odnos od broja popušenih cigareta i rizika za razvoj ishemijske bolesti srca. Takođe je ovaj odnos reverzibilan ako se pušenje prekine, ali samo kod osoba mlađih od 65 godina.

Hipertenzija povećava rizik od ateroskleroze povećanjem fizičkog stresa na endotel krvnog suda. Uopšteno rečeno povećanjem dijastolne vrednosti krvnog pritiska za 7 mmHg je udruženo sa povećanjem rizika od ishemijske bolesti srca za 27% i povećanjem rizika za ishemijsku bolest mozga za 42%.

Nefarmakološke mere kao što su smanjenje telesne mase, limitirano uzimanje alkohola, fizička aktivnost, smanjen unos natrijuma i smanjen unos kalorija su primarne mere u terapiji hipertenzije. Preporučuje sa da se pritisak održava u vrednostima do 130/85 mmHg.

Fizička neaktivnost je povezana sa povećanom telesnom težinom, a istraživanja su pokazala da je gojaznost i samostalan faktor rizika za srčana oboljenja, kao i da određen stepen fizičke aktivnosti odlaže pojavu neželjenih koronarnih događaja.
Prema preporukama potrebno je 30 minuta fizičke aktivnosti svakodnevno.
Cilj je da se postigne i održava BMI od 21-25 kg/m2 odnosno obim struka za muškarce <102 cm i za žene <88 cm.
Nadoknada estrogena je bitna kod žena u menopauzi jer je dokazano da rizik od srčanih oboljenja raste kod žena u menopauzi. Nadoknada estrogena može smanjiti rizik od pojave ishemijske bolesti srca za 40 do 50%.
Međutim neka istraživanja su pokazala da upotreba estrogena može izazvati pojavu karcinoma materice ili pluća, dok zajednička upotreba estrogena i progesterona može smanjiti učestalost pojave karcinoma materice.
Treba razmotriti nadoknadu estrogenima kod žena u menopauzi, posebno kod onih sa više faktora rizika za srčana oboljenja.

Upotreba Aspirina u sekundarnoj prevenciji je definitivno potvrđena, ali ne i u primarnoj prevenciji. Ipak treba razmotriti davanje niskih doza Aspirina osobama sa povišenim faktorima rizika za razvoj ishemijske bolesti srca, ako nemaju kontraindikacija za antiagregacionu terapiju. Umerena upotreba alkohola dokazano ima uticaja na razvoj rizika od ishemisjke bolesti srca. Naime, studije su pokazale da male i umerene količine alkohola su udružene sa smanjenjem rizika od ishemijske bolesti srca.

Unošenje nezasićenih masnih kiselina dovodi do porasta koncentracije HDL holsterola i malih promena u koncentraciji LDL holesterola. Standardne preporuke dijete uključuju zamenu životinjskih masti sa maslinovim ili suncokretovim uljem. Korišćenje ribljih ulja je udruženo sa smanjenom učestalošču pojave koronarne bolesti. Neke studije govore da upotreba omega-3 masnih kiselina dobivenih iz morskih riba mogu smanjiti koncentraciju VLDL kao i vrednosti krvnog pritiska.

Psihosocijalni stres se smatra da ima ulogu u pojavi koronarne bolesti srca. Međutim teško ga je objektivno meriti i procenjivati njegov udeo u ukupnom riziku. Poznato je da tip A ličnosti koji se karakteriše povećanom agresivnošću, takmičarskim tendencijama, užurbanošću povezan sa povećanim rizikom za pojavu koronarne bolesti. Preventivno se može delovati smanjenjem brzine i ritma života, smanjenjem stepena agresivnosti i izmenjenim reakcijama na psihosocijalne faktore.

Ordinacija Kardiovita pruža usluge dijagnostičkih pregleda iz domena kardiologije.
Specijalistički pregled sa EKG-om uključuje kompletan pregled specijaliste, EKG nalaz, inetrpretaciju EKG-a, ambulantno merenje krvnog pritiska, telesne težine (određivanje BMI koji je bitan kao faktor rizika za srčana oboljenja).

Pregled takođe uključuje savet za terapiju i ishranu.