Primarna prevencija

Jasno je da postoji stroga povezanost između koncentracije holesterola i rizika za nastajanje ishemijske bolesti srca.
Primarna prevencija – hipertenzija – fizička naktivnost

Putanja: Naslovna » Primarna prevencija

DISLIPIDEMIJA

Povezanost između koncentracije holesterola I rizika za nastajanje ishemijske bolesti srca je dokazana. Porast ukupnog holesterola za 1% povećava ukupan rizik za 2 do 3 %. Jako je bitan odnos između ukupnog I HDL holesterola. Poželjno je da ta vrednost bude ispod 5. HDL holesterol u plazmi se snižava pušenjem, fizičkom neaktivnošću I gojaznošću. Ciljne vrednosti HDL holesterola u plazmi za muškarce su >1,03 mmol/l a za žene >1,29 mmol/l. Poželjne vrednosti LDL holesterola kod bolesnika bez faktora rizika su <3mmol/l, a ukupnog holesterola <5 mmol/l. Vrednosti triglicerida treba das u <1,7mmol/l.

PUŠENJE

Pušenje cigareta je jasno povezano sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja. Pušači imaju 70% veći godišnji rizik od smrti kao posledice koronarne bolesti. Takođe imaju 2 puta veći godišnji rizik od iznenadne srčane smrti, Smatra se da postoji donzo zavistan odnos od broja popušenih cigareta I rizika za razvoj ishemijske bolesti srca. Ovaj odnos je reverzibilan ako se pušenje prekine, ali samo kod osoba mlađih od 65 godina.

HIPERTENZIJA

Hipertenzija povećava rizik od ateroskleroze povećanjem fizičkog stresa na endotel krvnog suda.Povećanje dijastolne vrednosti pritiska za 7 mmHg znači povećanje ukupnog rizika za 27%. To takođe povećava i rizik za ishemijsku bolest mozga za 42%. Nefarmakološke mere su primarne mere u terapiji hipertenzije.

One uključuju: smanjenje telesne mase, ograničeno uzimanje alkohola, fizička aktivnost, smanjen unos natrijuma i kalorija. Preporučuje se da se pritisak održava u granicama do 130/80 mmHg,

FIZIČKA NEAKTIVNOST

Fizička neaktivnost je povezana sa povećanom telesnom težinom. Istraživanja su pokazala da je gojaznost nezavistan faktor rizika za srčana oboljenja. Prema preporukama potrebno je 30 minuta fizičke aktivnosti svakodnevno. Cilj je da se postigne i održava BMI od 21 do 25 kg/m2. Ciljni obim struka za žene je <88 cm, a za muškarce <102 cm. Rizik od srčanih oboljenja kod žena raste u menopauzi.

Korisnost primene Aspirina je definitivno potvrđena u sekundarnoj prevenciji, ne i u primarnoj. Ipak, kod osoba sa povišenim faktorima rizika I kad nema kontraindikacija za antiagregacionu terapiju, potrebno je razmotriti davanje niskih doza Aspirina.

Unošenje nezasićenih masnih kiselina dovodi do porasta koncentracije HDL holesterola. Takođe ima uticaj I na koncentraciju LDL frakcije holesterola.
Preporuke za dijetu uključuju zamenu životinjskih masti maslinovim ili suncokretovim uljem.

Upotreba ribljih ulja je udružena sa smanjenom učestalošću pojave koronarne bolesti. Studije su pokazale da upotreba omega 3 masnih kiselina može smanjiti koncetraciju LDL holesterola kao I vrednosti krvnog pritiska.

Smatra se da psihosocijalni stress ima ulogu u pojavi koronarne bolesti srca. Teško ge je objektivno izmeriti I proceniti njegov udio u ukupnom riziku.
Poznato je da je tip A ličnosti povezan sa povećanim rizikom za pojavu koronarne bolesti.
Preventivno se može delovati smanjenjem stepena agresivnosti I izmenjenom reakcijom na stres.

 

Ordinacija Kardiovita pruža usluge dijagnostičkih pregleda iz domena kardiologije.
Specijalistički pregled sa EKG-om uključuje kompletan pregled specijaliste, EKG nalaz, inetrpretaciju EKG-a, ambulantno merenje krvnog pritiska, telesne težine (određivanje BMI koji je bitan kao faktor rizika za srčana oboljenja).
Pregled takođe uključuje savet za terapiju i ishranu.

© Sva prava zadržana - Kardiovita | Created by Digital Circle - Izrada logoa