Nutricionistički pregled

Danas je opšte poznato da ishrana ima značajan uticaj na zdravlje čoveka.

Putanja: Naslovna » Nutricionistički pregled

Ishrana

I pored velikih saznanja iz oblasti nutricije i njenog značaja , mogućnosti ishrane u primarnoj i sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih oboljenja nisu dovoljno iskorištene. Putem ishrane može se uticati na  najveći broj faktora rizika za srčana oboljenja kao sto su: holesterol (ukupni hol, hdl, ldl), tg, zasićene masne kiseline, hipertenzija, trombogeni faktori, diabetes melitus, gojaznost i oksidativni stres.  Ishranom se može uticati i na regresiju i stabilnost aterosklerotičnog plaka, sto ima značaja u sekundarnoj prevenciji.  Ishrana ima uticaja  i na menopauzu, psihički status kao i psiho-socijalni stres. Sa preventivno medicinske tačke gledišta koronarna bolest  se moze smatrati bolešću nepravilne ishrane, uz uticaj genetske predispozicije i doprinosni efekat ostalih faktora rizika.

Danas postoji veliki broj istraživanja koji govore o neposrednom efektu ishrane na strukturu i funkciju svake ćelije organizma. Modifikacijom ishrane mogu se modifikovati i mnogi procesi u organizmu kao što su: lipoproteinski sastav krvi, količina slobodnih masnih i drugih kiselina u krvi, nivo hormona i hormonima sličnih supstanci, aktivnost enzima, aktivnost ćelijskih receptora, propusnost ćelijskih membrana, aktivnost imunoloških ćelija, produkcija citokina, antioksidativna funkcija itd.

Postoji više nutritivnih preporuka u cilju prevencije koronarnih oboljenja. Koronarna bolest nije izolovana od drugih oboljenja  i nezvisna od zdravstvenog stanja celog organizma tako da preporuke za prevenciju koronarnih oboljenja treba da budu usklađene sa perporukama za prevenciju  svih ostalh oboljenja.

Značaj količine i vrste masnih kiselina

U pogledu masti, savremena ishrana se karakteriše  viškom  zasićenih masnih kiselina i viškom polinezasićenih masnih kiselina tipa omega-6, a nedostatkom polinezasićenih masnih kiselina tipa omega-3. Ova tri disbalansa masti su najčešće prisutna i nastaju zbog visokog unosa hrane životinjskog porekla i biljnih ulja, a nedovoljnog unosa hrane poreklom iz mora. Nutritivna teorija o uticaju neravnoteže masnih kiselina na nastanak koronarne bolesti je odavno poznata, ali je proširena saznanjima o uticaju pojedinih masnih kiselina na proces ćelijske homeostaze. Vrsta i količina masti u hrani  korelira sa vrstom i količinom masnih kiselina u krvi. Masne kiseline imaju farmakološki efekat u organizmu. One utiču na ćelijske procese od zapaljenskih procesa, preko imunoloških reakcija, tonusa krvnih sudova, krvnog pritiska, lipoproteinskog sastava krvi, glikoregulacije, pa do nivoa pojedinih hormona u krvi. Pomenuti procesi su uključeni u procese nastanka ateromatoznog plaka, njegove rupture i tromboze u krvnom sudu. Najveći rizik od razvoja aterosklerotičnog plaka potiče od viška neesencijalnih masti za kojima realno ne postoje dnevne potrebe. Svaka ćelija organizma, izuzev eritrocita može sintetisati holesterol, tako da pri povećanom unosu holesterola hranom  dolazi do adaptacione reakcije u smislu smanjene endogene sinteze holesterola. Međutim, višak zasićenih  masnih kiselina dovodi do poremećaja metabolizma holesterola, poremećaja glikoregulacije i trombotičnih poremećaja.

Neravnoteža izmedju dve osnovne grupe esencijalnih  masnih kiselina: omega-6 i omega-3 dovodi do poremećaja tkivne homeostaze.  U savremenoj ishrani najčešće je prisutan višak omega-6 i manjak omega-3 masnih kiselina. Omega-3 drže ravnotežu omega-6 masnih kiselina jer deluju antiinflamatorno, antialergijski, vazodilatatorno, antitrombogeno i antioksidativno.

Omega-6 mk dominiraju u sledećim uljima: suncokretovo, kukuruzno i sojino.  Susamovo ulje ima dobru ravnotežu izmedju omega-6 i  mononezasićenih masnih kiselina.

Omega 3 se nalaze u plodovima mora- ribe, rakovi, skoljke, hobotnice, sipe, a alternativa plodovima mora su laneno ulje i repicino ulje (kanola ulje). Mononezasićene masne kiseline  se nalaze u maslinovom ulju koje se uglavnom koristi u mediteranskim zemljama. Kopnena alternativa maslinovom ulju su orašasti plodovi (orah, badem, lešnik). Mediteranske zemlje koje u ishrani koriste dominantno maslinovo ulje imale su nisku  stopu incidence koronarnih oboljenja i pored toga što je njihov energetski unos poreklom iz masti bio visok. Eskimi, koji takođe imaju ishranu bogatu mastima, imaju nisku stopu incidence koronarne bolesti. Ishrana obe pomenute populacije se karakteriše niskim  unosom zasicenih masnih kiselina.  Nezasićene masne kiseline trans konfiguracije koje se dobijaju procesom hidrogenizacije biljnih ulja i nalaze se u margarinu, gube svoj protektivni karakter i dobijaju osobine zasićenih masnih kiselina, izazivajući porast ldl holesterola i pad hdl holesterola i porast lipoproteina.

Nutricionistički pregled Beograd
Nutricionistički pregled cena

Značaj ugljenih hidrata u ishrani

Porast aterosklerotičnih bolesti nije praćen samo porastom unosa masti nego i istovremenim padom unosa  energije iz složenih ugljeinh hidrata. Zamena dela kalorija poreklom iz masti, kalorijama iz složenih ugljenih hidrata predstavlja ključnu strategiju u prevenciji faktora rizika koji su povezani sa viškom masti. Prilikom povećanja unosa ugljenih hidrata u ishrani, ključnu ulogu imaju vrsta i oblik u kome se unose. Složeni ugljeni hidrati predstavljaju najoptimalniju vrstu, a integralni oblik najoptimalniju formu unosa energije ugljenim hidratima. Ovaj oblik daje istovremeno uravnotežen odnos složenih ugljenih hidrata i dijetetskih vlakana. Integralni oblik složenih ugljenih hidrata se unosi u obliku integralnih žitarica, mahunarki i povrća. Ovaj oblik energije ima antiaterogena svojstva jer daje stabilan izvor energije koji ne remeti metabolizam masti i ugljeinh hidrata.

Savremena ishrana se karakteriše unosom rafinisane forme ugljenih hidrata koja je bez dijetetskih vlakana  kao npr. Beli hleb, glazirani pirinač, ostali proizvodi od belog brašna na ovaj način se unosi hrana deficitarna dijetetskim vlaknima sa visokim glikemijskim indeksom i celim nizom drugih prodegenerativnih svojstava. Ishrana stanovništva srbije se  karakteriše niskin unosom dijetetskih vlakana (preporučuje se 27-40 g dnevno).

Pažnja istraživača koji se bave gojaznošću u poslednje vreme je fokusirana na ispitivanje značaja odnosa ugljenih hidrata i masti u ishrani. Analiza trendova gojaznosti , koji su u porastu poslednjih godina, pokazuje da je porast prevalence gojaznosti praćen padom unosa  energije iz ugljenih hidrata, a porastom unosa energije poreklom iz masti. Ideja stručnjaka je da  vraćanje odnosa između ova dva energetska izvora, koji je ranije postojao u tradicionalnoj vrsti  ishrane, bez velike kalorijske restrikcije, može doprineti boljoj prevenciji gojaznosti  nego  restriktivne dijete zasnovane na smanjenju ukupnog kalorijskog unosa na račun smanjenja unosa masti.

Metabolički put energije poreklom iz masti se razlikuje  od energije poreklom iz ugljenih hidrata. Masti imaju tendenciju da se odlazu u obliku masnih depoa, a manje se oksidišu, dok ugljeni hidrati imaju više tendenciju da se oksidišu dajući energiju za rad i održavanje  telesne temperature, a manje se deponuju. Stoga postoje mišljenja pojednih autora da se gojaznost moze posmatrati kao sindrom deficita ugljenih hidrata i da povećanje unosa ugljenih hidrata u ishrani na racun masti predstavlja strategiju u prevenciji kao i lečenju gojaznosti. Ukoliko se ishranom unose povećano rafinisani oblici  ugljenih hidrata  i prosti šećeri, onda postoji tendencija perifernog tipa gojaznosti, koji nosi daleko manji rizik od abdominalnog tipa.

Dijetetska vlakna u sastavu intergalnih žitarica , mahunarki, voća i povrća predstavljau esencijalne sastojke ishrane zbog regulatorne funkcije koju imaju.  Solubilna dijetetska vlakna kao što su pektini u jabukama i šargarepi i beta-glukan u ovsu, mogu sniziti serumski holesterol i podići nivo hdl-a.

Antioksidativna zaštita iz hrane

Antioksidativna zaštita potiče uglavnom iz hrane biljnog porekla  i nalazi se u voću, povrću, integralnim žitaricama, mahunarkama i plodovima mora.  Na primer u belom luku se nalazi čak 15 antioksidatvinih supstanci, takođe brokula sadrži veliki broj ovih supstanci. Takođe veliku antioksidativnu zaštitu ima i ostalo povrće kao što su: kupus, kelj, karfiol, prokelj, ren, paradajz, voće agrumi. Veoma jak antioksidant se nalazi u crnom luku i crnom vinu. Termička obrada hrane smanjuje sadržaj termolabilnih antioksidanata, a veliki broj antioksidanata je termostabilan i bolje se koriste iz termički obrađene hrane.

Antitrombogena svojstva hrane

U literaturi se kao antitrombogene supstance navode dijetetska vlakna, beli luk, morski plodovi, maslinovo ulje, crno grožđe, adenozin iz crnog luka i azijskih crnih gljiva, pigment iz crnog i zelenog azijskog čaja, đumbir i razni drugi začini. Đumbir smanjuje agregaciju trombocita putem mehanizma koji je sličan aspirinu, a pored toga deluje analgetski, antiinflamatorno i antialergijski, što može imati uticaja na stabilnost aterosklerotskog plaka.